Dijabetes je pandemija 21. veka, ali je inovativna terapija promenila tok lečenja ove bolesti. Ipak, fizička aktivnost ostaje neprikosnovena i u prevenciji i u lečenju dijabetesa.
Fizička aktivnost je okosnica lečenja dijabetesa tip 2 i tip 1. Mišići su najveći potrošači glukoze, te je 30 minuta brzog hoda dnevno – ekvivalent udvostručenoj dozi insulina, kaže doktorka Dragana Melentijević, specijalista opšte medicine i šef Savetovališta za dijabetes u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević – Čukarica” u Beogradu.
– Dakle, 20 jedinica insulina ima isti efekat kao pola sata aktivnog hoda. Kada otkrijemo dijabetes kod pacijenta, prva terapijska mera koju preporučujemo je promena životnog stila, pre svega da se pacijenti uobroče, biraju ispravne namirnice i da pojačaju fizičku aktivnost u toku dana – objašnjava dr Dragana Melentijević, te prenosi iskustvo sa terena:
– U našim ordinacijama svaka četvrta ili peta osoba ima dijabetes. Sve je više mladih koji su gojazni. Čitavo čovečanstvo je u problemu, zato što smo prirodu prilagodili sebi. Čovek kao vrsta je predodređen da jede vrlo malo, da se kreće i bude aktivan, a mi smo zapravo uradili sve suprotno. Dosta sedimo, unosimo hiperkalorijsku hranu i zbog toga je sve više obolelih od dijabetesa, ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu. Dijabetes ima oblike pandemije, to je bolest savremenog društva.
Koliko fizičke aktivnosti je potrebno za dijabetičare?
Kada je reč o fizičkoj aktivnosti, preporuke Američke asocijacije za dijabetes kažu da pacijenti treba da vežbaju 150 minuta nedeljno.
– To treba da bude umereno intenzivna ili intenzivna aerobna fizička aktivnost. Naravno, potreban je individualan pristup. Ne možemo reći osobi koja ima 60-70 godina da bude fizički aktivna u istoj meri kao osoba koja ima 40 godina i relativno je zdrava. Kod starijih pacijenata, kao i kod onih koji su inače statični i loše kondicije, preporuke su uglavnom blaže. To je najčešće šetnja od 30 minuta svakoga dana ili, recimo, 45 minuta vožnje bicikla – savetuje dr Melentijević.
Pacijent u fokusu u savetovalištima za dijabetes
I dok su ambulante preopterećene pacijentima, savetovališta za dijabetes zauzimaju važnu ulogu, jer lekari imaju više vremena da se posvete pacijentu.
– U savetovalištima postavljamo pacijenta u fokus. Dakle, pacijent je glavni akter svog lečenja i on zauzima najaktivnije mesto na svom terapijskom putu. Mi smo tu da ga podržimo i korigujemo, a to možete jedino i isključivo ako se dobro posvetite pacijentu, ako mu pružite dovoljno informacija i imate vremena da ga saslušate. Zapravo, mi u savetovalištu smo “mali doktori na lokalu”, i to je pristup koji razvija osećaj poverenja kod pacijenta – slikovito objašnjava dr Melentijević.
Doktorka dodaje da pozivaju sve pacijente obolele od dijabetesa da prođu kroz savetovalište, čak i one koji koriste samo jednu oralnu tabletu.
– Trudimo se da ih osnažimo i motivišemo – da im kažemo sve one čarobne rečenice koje će njih da podstaknu, ali i da ih upozorimo na komplikacije dijabetesa. U savetovalištu možemo da im pružimo dovoljno informacija da znaju zašto neki lek uzimaju, koje benefite ima taj lek na njihovo telo i da li određeni lek dovodi ili ne pak ne dovodi do pada šećera, što je vrlo važno jer se na taj način sprečava nepotreban unos hrane – napominje dr Melentijević.
Kako se pravilno daje insulin?
Takođe, u savetovalištu za dijabetes se vodi računa o tome na koji način pacijenti daju sebi insulin, jer se kako ističe dr Dragana Melentijević, ponekad dešava da pacijenti to čine na potpuno pogrešan način.
– Insulin se pravilno daje u kožni nabor, najčešće oko pupka. Tako se izbegava davanje insulina u mišić što pravi hipoglikemije. Iglice treba redovno menjati, kao i mesto uboda, sačekati 6 sekundi nakon aplikacije – objašnjava dr Melentijević.
Kako funkcioniše savetovalište za dijabetes
Prema rečima sagovornice, u savetovalištu rade medicinske sestre, koje su posebno edukovane za pristup pacijentima obolelim od dijabetesa.
– One su nam najveća podrška i pomoć. Zadatak medicinskih sestara u savetovalištu je da izmere pacijenta, odrede indeks telesne mase (BMI), pripreme laboratorijske analize… S druge strane, mi lekari obraćamo pažnju na laboratorijske analize – vrlo je važan lipidni status, ali i glomerulska filtracija kao mera bubrežne funkcije. Bez zdravog bubrega ne možete imati ni zdrav kardiovaskularni sistem, ni dobru glikoregulaciju – kaže dr Melentijević i dalje objašnjava:
– Zatim, pogledamo stopala pacijenata kako bi uvideli da li postoje promene, pitamo ih da li su bili kod neurologa ukoliko imaju polineuropatiju. Pitamo ih za stanje oka i oftalmološki status. Posmatramo da li su pacijenti depresivni, ukoliko su stariji – da li imaju neke naznake cerebrovaskularne demencije. Naravno, razgovaramo o porodičnoj anamnezi, o tome koliko se pacijent kreće, kakav je njegov stil života, koliko i kako spava. Sve je to vrlo važno.
– Bavimo se titracijom insulina, edukacijom za samokontrole i izrade dnevnih profila glikemije. Dakle, u savetovalištu možemo da im pružimo značajno više informacija i saveta nego u ambulantama – podvlači naša sagovornica.
Inovativna terapija menja tok bolesti
Doktorka Melentijević naglašava da su danas, zahvaljujući inovativnoj terapiji, komplikacije dijabetesa sve ređe.
– Danas se glikoregulacija potpuno izjednačava sa zaštitom svih ciljnih organa, kao što su srce, krvni sudovi, bubreg, oko… I, to je danas imperativ u lečenju dijabetesa. Jer, dijabetes nikada nije sam – često je udružen sa gojaznošću, koju i te kako treba vrlo agresivno stavljati pod kontrolu. Zatim, bubreg je vrlo pogođen kod osoba sa dijabetesom, ali imamo lekove koji imaju fenomenalnu renoprotekciju – ukazuje dr Melentijević, te poručuje:
– Tako da, zahvaljujući inovativnoj terapiji, pacijent ne samo da će oslabiti u toku lečenja dijabetesa, već će očuvati zdravu funkciju bubrega i zdrave periferne arterijske krvne sudove. Na taj način rasterećujemo kardiovaskularni sistem i sprečavamo nastanak infarkta miokarda i moždanog udara.
Od smrtonosne do bolesti koja može da se leči
Doktorka Melentijević podseća kako se lečenje dijabetesa menjalo kroz vreme.
– Još pre nove ere, dijabetes se pominje kao smrtonosna bolest. I bila je smrtonosna, sve do 1921. godine, što nije bilo tako davno, kada je zapravo izdvojen prvi životinjski insulin. Tada dijabetes postaje bolest koja može da se leči.
Kasnije se sintetiše humani insulin, potom terapija insulinskim analozima postaje vrlo moćna, jer ti lekovi u potpunosti imitiraju normalnu sekreciju našeg endogenog insulina. Poslednjih godina, čini mi se da razvoj terapija dijabetesa galopira, jer se inovativne terapije ne fokusiraju samo na glikoregulaciju, već imaju izuzetan protektivni efekt na ciljne organe – ističe dr Melentijević.
Kako kaže, danas postoje dve velike grupe lekova za dijabetes.
– Obe grupe lekova su vrlo moćne, u smislu da regulišu telesnu težinu ali imaju i kardiovaskularni protektivni efekat i renoprotektivni efekat. To su lekovi koji sprečavaju nastanak moždanog udara, Alchajmerove bolesti i demencije. Ti lekovi su zaista čarolija za pacijente, a nama lekarima daju veliku snagu jer kad ih uvedemo u lečenje, imamo pacijenta koji je dobro regulisan. I onda je to zaista velika radost i za pacijente i za nas lekare – zaključuje dr Dragana Melentijević.