Nutricionistkinja iz Kalifornije otkriva četiri ključna razloga zbog kojih je stopa gojaznosti porasla sa 13% na 43% – i to bez da smo toga svesni.
U eri kada sve postaje veće – od kuća i automobila do ekrana i porcija hrane – raste i jedan globalni problem: gojaznost. Samo u Americi, stopa gojaznosti skočila je sa 13% šezdesetih godina prošlog veka na čak 43% u 2024. godini. I dok brojke rastu, stručnjaci se pitaju – šta se tačno promenilo?
Nutricionistkinja Otom Bejts iz Kalifornije odlučila je da se vrati unazad i uporedi stil života pre pola veka sa današnjicom. Na osnovu istraživanja i dostupnih podataka, Bejts je identifikovala četiri ključna faktora koji objašnjavaju zbog čega su ljudi nekada bili mršaviji, uprkos tome što su manje vežbali i nisu imali pametne uređaje koji prate zdravlje.
Manje ultraprerađene hrane, više kuvanja kod kuće
Nekada su ljudi svakodnevno konzumirali domaće, sveže pripremljene obroke. U kuhinjama su dominirali pečena piletina, goveđi gulaš i sveže povrće, dok su obroci u restoranima bili retkost. Danas, porcije su dvostruko veće, a kalorije lako premašuju 2.000 po obroku – i to u samo jednoj poseti fast food lancu.
„Ljudi koji često kuvaju kod kuće unose manje masti, šećera i prerađenih ugljenih hidrata“, navodi Bejts, pozivajući se na studiju Univerziteta Džons Hopkins.
Eksplozija ultraprerađene hrane
Hrana sa veštačkim bojama, aromama i konzervansima postala je norma. Kategorije poput sladoleda, kečapa, gotovih jela i pakovanih grickalica zamenile su prirodne namirnice. Ovakva hrana, kako kaže Bejts, „ne daje osećaj sitosti, pa ljudi jedu više nego što im je stvarno potrebno“.
Istraživanja pokazuju da konzumiranje ultraprerađene hrane može rezultirati unosom i do 800 dodatnih kalorija dnevno.
Slučajna svakodnevna aktivnost
Ljudi su se nekada više kretali jer je tako izgledao svakodnevni život. Fizički poslovi, hodanje do škole ili posla i kućni poslovi održavali su telo aktivnim. Danas, uz automobile, liftove i rad za računarom, kretanje je svedeno na minimum.
„Nekadašnja aktivnost nije bila planirana – jednostavno je bila deo života. Danas morate zakazivati kretanje kao da je poslovni sastanak“, kaže Bejts.
Kraći i lošiji san
Dok je prosečan Amerikanac šezdesetih godina spavao 8,5 sati, danas ta brojka jedva prelazi 7 sati. Nedostatak sna direktno utiče na povećanje hormona gladi i potrebu za većim unosom hrane, naročito šećera.
Krivac? Tehnologija. Pametni telefoni, televizori i streaming servisi produžavaju budnost, često na štetu zdravlja.
U svetu u kojem dominiraju brzina, automatizacija i dostupnost svega – zdravlje gubi na značaju. Otom Bejts poziva na povratak osnovama: više spavanja, kuvanja, kretanja i prirodne hrane.
„Nije poenta vratiti se u 1960-te. Poenta je naučiti nešto od njih.“
Ako želiš, mogu ti dodati i vizuale za društvene mreže, sa kratkim porukama i naslovima, ili kreirati mini serijal “Kako su naši roditelji bili zdraviji” za objave.