Kanibalizam: Od drevnih običaja do savremenih zločina
Kanibalizam, praksa jedenja ljudskog mesa, vekovima je bio prisutan u različitim delovima sveta. Istorijski izvori i etnografska istraživanja ukazuju da je ova pojava bila široko rasprostranjena u Amazoniji, među afričkim plemenima u oblasti Konga, kao i kod nekih plemena na Novom Zelandu i u Indiji.
Iako danas deluje kao relikt prošlosti, kanibalizam se nije potpuno iskorenio ni u modernim društvima, gde se uglavnom pojavljuje kao deo zločina koje čine duševno oboleli pojedinci.
Kanibalizam u modernom dobu
Među najpoznatije slučajeve kanibalizma u savremenom svetu spada američki serijski ubica Džefri Damer, koji je između 1978. i 1991. godine ubio i pojeo 17 svojih žrtava. Njegove strahovite radnje ostale su zapamćene kao jedan od najgroznijih zločina u istoriji Sjedinjenih Država.
Takođe, nemački kanibal Armin Mejers šokirao je javnost kada je otkriveno da je ubio svoju žrtvu i tokom nekoliko nedelja pojeo oko 10 kilograma njenog mesa.
Ovakve tragedije su, međutim, izuzetno retke i većinom su povezane sa ozbiljnim mentalnim poremećajima, što razlikuje ove slučajeve od kanibalizma kao društvene prakse.
Papua Nova Gvineja: Poslednja bastion kanibalizma
Najzanimljiviji primer opstanka kanibalizma kao kulturne prakse može se pronaći na Papui Novoj Gvineji, gde još uvek žive plemena koja ga praktikuju. Među njima, posebno je poznato pleme Korovaj, koje nastanjuje jugoistočni deo ostrva.
Ovo pleme bilo je nepoznato široj javnosti sve do 1974. godine, kada je grupa zapadnih naučnika prvi put stupila u kontakt sa njima. Pre tog susreta, mnogi istraživači su verovali da Korovaji nisu ni znali za postojanje drugih ljudi na svetu.
Korovaji grade svoje kuće visoko na drveću, čak do 50 metara iznad tla, kao zaštitu od rivalskih plemena i divljih životinja. Njihov svet prožet je dubokim verovanjima da su uljezi nosioci demona i zlih duhova, pa stoga ulazak nepoznatih smatraju pretnjom.
Kanibalizam kao ritual i verovanje
Kanibalizam kod Korovaja nije samo čin ishrane, već i duboko ukorenjena tradicija povezana sa spiritualnim verovanjima. Po njihovom shvatanju, svaka osoba koju smatraju “otetom” od strane demona mora biti ubijena i pojedena kako bi se zaštitilo pleme.
Stravični ritual počinje kada starešina plemena – najstariji i najpouzdaniji član – pođe u molitvu i navodno „čuje“ unutrašnje glasove koji mu otkrivaju ko je osoba koju je demon zgrabio. Nakon toga, okuplja pleme i saopštava ko će biti žrtva. Nakon ubistva, starešina obavlja ritualno kasapljenje mesa.
Suočavanje sa svetom izvan plemena
Iako su Korovaji u kontaktu sa savremenim svetom, mnogi od njih i dalje gledaju na strance kao na lov ili đavolsku silu koju treba sprečiti da uđe na njihovu teritoriju. Vlasti Papue Nove Gvineje redovno upozoravaju turiste da ne kreću sami u pešačenje po područjima gde pleme živi i da se uvek kreću uz lokalne vodiče.
Bezbednost turista i budućnost kanibalizma
Do sada nema izveštaja o incidentima u kojima su turisti povređeni, ali vlasti i lokalni vodiči ostaju oprezni. Preporučuje se da posetioci budu svesni lokalnih običaja, poštuju pravila i slušaju savete kako bi bezbedno uživali u prirodnim lepotama Papue Nove Gvineje.
Iako su dani kanibalizma kao masovne društvene prakse uglavnom iza nas, plemena poput Korovaja podsećaju nas da postoje delovi sveta gde drevne tradicije i danas oblikuju život i verovanja ljudi.