Kada iskrenost zaboli: Da li prava prijateljstva traže istinu ili utehu?
Pre neki dan bila sam na večeri sa mojih šest drugarica. Družimo se godinama – smejemo se istim šalama, prepoznajemo se po pogledu, znamo ko će šta da naruči i šta koga muči. Dve od nas su posebno bliske, skoro nerazdvojne. Bila je to proslava rođendana jedne od njih – nežne, duhovite devojke koja je te večeri, između deserta i smeha, rekla nešto važno.
Rekla je da želi da krene u teretanu i da razmišlja o dijeti. Dodala je da ima 115 kilograma i da se oseća nelagodno u svom telu. Zastali smo na trenutak, svi za stolom.
I onda je krenulo.
Jedna po jedna, drugarice su je zasule rečima podrške, ali ne na način na koji je možda očekivala. Govorile su:
– “Ma ne treba ti to!”
– “Prelepa si takva kakva jesi!”
– “Kome smeta, nek ne gleda!”
– “Društvo nam nameće nerealne standarde!”
Svi su tapšali po ramenu njen identitet, ali niko nije zagledao dublje u ono što je zapravo rekla – da se ona ne oseća dobro. A ja..ja sam prelomila. Rekla sam tiho, ali iskreno:
– “Mislim da je to super odluka, posebno zbog zdravlja.”
U tom trenutku mogla sam da osetim kako je atmosfera za stolom popucala kao tanak led. Njen pogled je skliznuo sa mog, a osmeh joj je izbledeo.
Kasnije, kad smo se sve razišle, pozvala me. Glas joj je bio napet, reči pune razočaranja:
– “Samo si ti rekla da treba da idem na dijetu. Sve ostale su rekle da sam lepa. Jesi li ti to htela da kažeš da sam debela? Da mi nešto fali?”
Pokušala sam da objasnim da to nema veze sa estetikom, da sam samo podržala njenu odluku, jer briga o zdravlju nije znak neprihvatanja sebe. Naprotiv. Ali ona je sve to čula kao osuđivanje, kao napad. Rekla je da sam zla, da sam zavidna, da nisam prava drugarica.
I ostala sam sa pitanjem koje me proganja već danima: Da li je danas iskrenost postala nepristojna?
Jesmo li došli do tačke gde “prava drugarica” znači “ne uznemiravaj me istinom”?
U društvu koje insistira na bezuslovnoj afirmaciji, često brkamo podršku sa ulepšavanjem stvarnosti. Želja da se nekom pomogne ponekad se čuje kao kritika. A ono što nas stvarno muči – zdravlje, samopouzdanje, promene koje sami priželjkujemo – zakopavamo ispod slojeva komplimenata.
Ne tvrdim da sam uvek u pravu. Možda je moj ton bio pogrešan. Možda sam mogla da izaberem bolje reči. Ali ono što sigurno znam jeste da sam reagovala kao prijatelj – ne da bih kritikovala, već da bih podržala njen izbor, a ne da ga zatrpam u lažnu utehu.
Pravo prijateljstvo, verujem, mora da izdrži istinu. Pa i onu koja peče.
Šta znači biti podrška – kada je istina neželjeni poklon?
Ova situacija, koliko god delovala lično i svakodnevno, u sebi nosi dublja pitanja o dinamici prijateljstva, granicama iskrenosti i sveprisutnom pritisku „pozitivnosti“ koji često dolazi nauštrb stvarne brige.
Današnje društvo često promoviše ideju bezuslovne afirmacije – govorenje onoga što druga osoba želi da čuje, čak i kada znamo da to nije u njenom najboljem interesu. Ideja da ćemo nekoga “povrediti istinom” postala je toliki tabu da često biramo da prećutimo ili ublažimo čak i najdobronamerniji savet. Ali gde to ostavlja one koji žele da ponude istinsku podršku, onu koja podrazumeva iskrenost?
Psiholozi ističu da prava empatija nije samo saosećanje, već i sposobnost da drugoj osobi pomognemo da vidi svoj problem iz druge perspektive – čak i kad to nije prijatno. Empatija nije nužno tiha saglasnost, već spremnost da hodamo sa nekim kroz nelagodu promene.
Dakle, kada neko kaže da želi promenu, a prijatelji ga u tome obeshrabre – čak i uz najlepše reči – da li je to zaista podrška? Ili je to zapravo strah od narušavanja slike o sebi i grupi?
U prijateljstvu, ne postoji samo jedno lice istine. Postoji i način na koji je izgovaramo, emocija sa kojom pristupamo, ton kojim pružamo savet. Možda je ključ upravo tu – u saosećajnoj iskrenosti.
A vi?
Da li biste izabrali istinu, znajući da može zaboleti, ali i pomoći?
Ili biste radije rekli ono što druga osoba želi da čuje, da sačuvate mir i prijateljstvo – makar to značilo i laganje?
U svetu u kojem je istina često nepoželjna, možda je najveći znak ljubavi – imati hrabrost da je izgovorimo.
(Aktuelno.news)