Američki državni tajnik Marco Rubio pozvao je na razgovor ambasadora Bosne i Hercegovine u Washingtonu Svena Alkalaja na 19.marta, napisao je svom X nalogu novinar Ivica Puljić:
“To je dobar znak da je Americi stalo do stabilne i suverene BiH”, poručio je Puljić.
https://twitter.com/ipuljic57/status/1900280908969635952?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1900280908969635952%7Ctwgr%5E626fd23536229fd3056725bfa8af2aacc398ba30%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.slobodna-bosna.ba%2Fvijest%2F403707%2Fivica_puljic_objavio_marco_rubio_pozvao_na_razgovor_ambasadora_svena_alkalaja_to_je_dobar_znak.html
Saznaj više..
Piše: Svetlana CENIĆ (Oslobođenje)
Joj, sad kad nas krene! Ono ekonomski. Investitori se već uhvatili u kolonu na graničnim prelazima, ne mogu graničari da savladaju. Poneli što u kešu, što u platnim nalozima. Domaći privrednici pocupkuju investirajući i otvarajući nove pogone i prodajna mesta i samo pitaju koliko još treba da plate.
Tu su i kreditori kao zapete puške. Bojim se samo da im se te puške ne otkoče pre vremena, odnosno pre nego pređu granicu, pa odoše pare na drugu stranu. Pravna sigurnost im zagarantovana, posebno u Republici Srpskoj. Nije ni u Federaciji ništa drugačije.
Posebno kad prava ostvaruju kroz upravne sporove, koji traju, traju, traju… I ništa ne rešavaju. Ali, nema veze. Važna je atmosfera i da su izabrani, postavljeni i imenovani zbrinuti. Ma, sve fercera da ne može biti gore.
Negde maja 2013. Forbes je poredeći uslove za poslovanje u regionu nazvao Bosnu i Hercegovinu ekonomskim paklom na zemlji. Da se podsetimo da su premijeri entiteta bili Cvijanović i Nikšić, a Špirić predsedavajući Saveta ministara.
Malo se rotiralo na funkcijama, pa je Nikšić opet premijer Federacije, Špirića kao fol smenjuju iz Doma naroda, Cvijanović trenutno predsedavajuća Predsedništva BiH. Mislim, zaslužni nakon doprinosa uspostavljanju ekonomskog pakla na zemlji.
Ne znam zalaze li malo među ljude i šetaju li ulicom da vide koliko se prodavnica zatvorilo, gledaju li stvarne statistike ili su zabavljeni šminkanjem iste?
Krenem ja u pekaru gde često kupujem hleb i koješta, kad ono ništa. Prazno. Ne može se baš izdržati toliki bruto. Ne može vlasnik plaćati zakupninu, mesiti hleb, razvijati pite i praviti kolače. Za to je potrebno ipak više ljudi. E, sad se ne može.
Prošetam Titovom ulicom i vidim da samo outlet radi, a brendova kojima smo se hvalili nigde. Na svakom drugom ćošku po gradu piše “Izdaje se objekat” ili “Prodaje se objekat”. Ona rubna područja grada skoro pa ostala bez mesne trgovine. Sada valja platiti prevoz i u grad u kupovinu. Cene i dalje rastu, a dodatni trošak sada i vreme i prevoz da se kupi ono malo. Ako to nekom nije alarm, džaba pisati i pričati do iznemoglosti.
Polovina marta i niko ništa. Pitam ja hoće li u Federaciji one tematske sednice o reformi fiskalnog sektora i ona o tržištu kapitala, na šta su se obavezali davno, davno… Kažu nema sednica u vreme ramazana, odnosno do posle Bajrama.
Čekajte, ljudi, shvatam ta verska osećanja, ali fabrike moraju da rade, banke takođe, radnje moraju da se otvore, a i deca u školu idu, koliko god se nešto digla hajka jer je nastava malo skraćena u Kantonu Sarajevo zbog iftara. Svi koji plaćaju taj luksuz da se ne radi i ništa ne dešava u Parlamentu Federacije – rade!
Taj narod koji ih je izabrao i tu doveo mora da radi i da čeka kad jednom reše da urade bilo šta. Možda će kad dođu posle Bajrama (a u to će Uskrs i Vaskrs) otključavati one cene i sabirati tako impozantan rezultat tog poteza. Zbir je nula, pa im neće posao biti težak.