Jedan mladić je svaki dan dolazio u park i pokušavao da napravi salto unazad.
Svaki put bi pao. Ljudi su mu se smejali. Neki su čak i snimali.
Jedna starija žena mu priđe i reče:
— „Sinko, zašto se stalno blamiraš pred svima?“
On odgovori:
— „Zato što jednog dana neće više biti smešno, nego impresivno.“
Mesec dana kasnije — uspeo je.
Ljudi su tapšali. Snimali. Delili na mrežama.
A on je samo rekao:
— „Hvala vam.. ali najviše hvala onima koji su se smejali. Naučili su me da ne treniram ego, već karakter.“
Saznaj više ⬇️⬇️⬇️⬇️
Zanimljivost:
Učenik je svaki dan dolazio u školu sa istim, starim rančem, pocepanim na ivicama.
Drugovi su ga zadirkivali:
— „Zar nemaš drugi? Da ti bar mama kupi nešto normalno!“
Jednog dana učitelj ga pozove sa strane i upita ga tiho:
— „Zašto ne kažeš roditeljima da ti treba novi ranac?“
Dečak odgovori:
— „Tata mi je rekao da kad nešto još služi, onda to ne menjamo. Mi prvo popravljamo, pa tek onda kupujemo novo. Zato i on svaki dan ide peške 10 km do posla — jer auto popravlja.“
Učitelj je ćutao.
Sutradan je doneo alat za šivenje i zajedno s učenikom zakrpio ranac.
Iste večeri, napisao je u dnevnik:
— „Danas me dete podsetilo da dostojanstvo ne dolazi iz onoga što nosimo, već iz onoga kako nosimo sebe.“