Poljski premijer Donald Tusk pozdravio je današnji sastanak u Londonu o Ukrajini kao “historijski” i rekao da je došao u vrijeme “velikog izazova za cijelu Evropu, ne samo EU i Ukrajinu”.
On je rekao da “nema sumnje ko je agresor, a ko napadnut i ko je stavio Evropu na svoju stranu, ali je potvrdio da se govorilo o “preuzimanju veće odgovornosti” za finansiranje vojske i odbrane od evropskih zemalja.
Ponovio je da Poljska izdvaja najviše novca u NATO-u sa 4,7 posto BDP-a i dodao da je sretan “što sve više zemalja ide dalje od riječi i deklaracija.. kako bi povećale potrošnju”.
Također je odbacio sve sugestije o trajnom razdoru između Evrope i SAD-a, jer je insistirao da “ne možemo dozvoliti da se to dogodi”.
“Srećom, svi bez izuzetka i bez obzira na bilo kakve emocije koje možemo osjećati, želimo da naši transatlantski odnosi između EU i SAD budu što jači”, rekao je.
Zanimljivu izjavu Tusk je dao govoreći na aerodromu prije sastanka.
“Dame i gospodo, ovo je paradoks! 500 miliona Evropljana traži od 300 miliona Amerikanaca da ih zaštite od 140 miliona Rusa”.
Kako je dodao, rješenje je jednostavno.
“Ako nešto treba da računamo, to treba da računamo na sebe. Jer Evropa je globalna sila”, kazao je.
Također je naveo da Evropa ima 2,6 miliona vojnika u poređenju s Rusijom koja ima 1,1. Rekao je i da Evropa ima 2.091 borbenih aviona, a Rusija 1.224, prenosi Klix.ba..
Saznaj više ⬇️
Starac kroz prozor pokazuje srednji prst studentima u Srbiji koji protestuju – Zbog ovakvih su sada deca primorana da vade Srbiju iz govana
Nedavni incident u kojem starac, sa prozora svog stana, pokazuje srednji prst grupi studenata koji su izašli na ulice Srbije kako bi protestovali, postao je simbol trenutne društvene i političke klime u zemlji.
Ovaj čin, iako možda naizgled beznačajan, svedoči o dubokim problemima sa kojima se suočava društvo u Srbiji – kako na političkom, tako i na moralnom nivou.
Protesti u Srbiji, posebno oni koje organizuju mladi ljudi, sve više postaju glas otpora protiv sistema koji je, prema mnogima, ušao u fazu stagnacije i korupcije. Studenti i mladi ljudi, koji su obrazovani u zemlji koja se ponosi tradicijom i istorijom, danas su primorani da preuzmu odgovornost za budućnost zemlje, i to uprkos svim nedaćama i poteškoćama koje im društvo nameće.
Zašto je ovaj događaj toliko značajan?
Jer simbolizuje i nepoštovanje mladih ljudi, njihovu borbu za bolje uslove života i obrazovanja, ali i ignorisanje njihovih legitimnih zahteva. Starac, koji je, kako se čini, postao simbol starog sistema i mentaliteta, pokazuje svojim ponašanjem da nije spreman da prihvati promene, da je utemeljen u svojoj pasivnosti i možda čak i nepovratnoj ravnodušnosti prema mladima koji žele bolji svet.
“Sram ga bilo, drtina sendvičarska”, kako bi se mogao reći, ta izjava nije samo ljutita optužba, već i slika duboke frustracije koja raste među mladima.
Pitanje koje se postavlja jeste: Kako su stvari došle do toga da starac kroz prozor pokazuje srednji prst deci koja žele bolje sutra za Srbiju?
Mnogi veruju da je to samo posledica nedostatka dijaloga između generacija, ali i snažnog jaza između onih koji drže vlast i onih koji trpe posledice političkih odluka. Nažalost, mladi ljudi danas ne samo da se bore za svoje pravo na obrazovanje i bolju budućnost, već i za pravo da budu poštovani i da im se uvaži mišljenje.
Srbija se danas suočava sa ozbiljnim društvenim problemima – od lošeg obrazovnog sistema, nezaposlenosti, do političke apatije i ekonomskih teškoća.
Mnogi su prisiljeni da napuste zemlju u potrazi za boljim životom, jer trenutni sistem ne nudi odgovore na njihova pitanja. I dok se starije generacije često povode za starim normama i ideologijama, mladi se bave realnim problemima i aktivno se bore za promene.
Protesti studenata u Srbiji nisu samo politički akt, već i poziv na buđenje, na prepoznavanje da je budućnost u rukama mladih, koji su, uprkos svemu, odlučni da se bore za ono što je ispravno.
Oni se bore za zemlju koja nije opterećena političkim sukobima prošlih decenija, za društvo u kojem se cene obrazovanje, prava pojedinca, i gde svako ima šansu da doprinese. I dok se oni bore za promene, starci poput onog koji je pokazao srednji prst studentima, možda nikada neće shvatiti pravu težinu tih borbi.
„Sram ga bilo“, reči koje odražavaju gnev i nezadovoljstvo, postale su mantra mladih koji su danas primorani da „vade Srbiju iz govana“ u kojem se nalazi. Nisu to samo reči ljutnje, već poziv na odgovornost.
Jer, ako mladi ljudi ne prepoznaju ovaj trenutak kao ključni trenutak za promene, Srbija bi mogla da postane zemlja u kojoj se ne poštuju ni prošlost ni budućnost, u kojoj su svi izgledi za napredak potopljeni u politici koja ne zna za promene.
Iako se neki stariji možda osećaju sigurno u svojoj navici da gledaju svet kroz prozore prošlih vremena, mladi su danas ti koji će definisati budućnost zemlje.
I zato, dok se jedan starac povlači u svoje godine i svojim malim gestovima pokušava da pokaže negodovanje prema mladima, oni uče da je njihova borba važnija nego ikada. Bez obzira na to koliko starac kroz prozor pokazivao srednji prst, mladi neće stati. Borba za bolju Srbiju tek počinje.