Svetski dan vode obeležava se 22. marta, a to je bio povod da u ovom tekstu rasvetlimo jednu manje poznatu pojavu u vezi sa vodom. Reč je o hiperhidrataciji koja se još naziva i trovanje vodom, prenosi iserbia.rs
Previše vode može da izazove ozbiljno trovanje
Tokom osnovne škole naučimo da oko 2/3 našeg organizma čini voda. Neophodno je da je svakodnevno konzumiramo da bismo bili zdravi. Iako se dugo mislilo da je nemoguće preterati sa unosom ovog napitka, zabeleženi su slučajevi hiperhidratacije. Ona nastaje kada se u kratkom vremenskom periodu u telo unese mnogo vode.
Ova situacija dešavala se ljudima koji su pili veliku količinu vode u želji da što brže izgube kilograme. Osim njih, kod sportista se pojavljivao ovaj problem. Najčešće je reč o ljudima koji se bave veoma napornim disciplinama kao što je na primer maraton.
U poslednjoj deceniji je najmanje 15 sportista umrlo zbog preterane hidratacije u toku sportskih događaja, piše BBC na srpskom.
Johana Pakenham trčala je 2018. godine maraton u Londonu, koji je ostao upamćen po velikim vrućinama. Preterala je sa unosom tečnosti zato što se plašila da će dehidrirati i da zbog toga neće moći da nastavi trku. Efekat je bio sasvim suprotan.
„Moj prijatelj i partner mislili su da sam dehidrirana i dali su mi veliku čašu vode. Imala sam snažan napad i srce mi je stalo. Bila sam prebačena u bolnicu gde sam bez svesti ležala od nedelje uveče do narednog utorka“, njene reči prenosi BBC na srpskom.
Simptomi koji se prvi javljaju su: glavobolja, mučnina i povraćanje. U ozbiljnijim slučajevima može da se javi povišen krvni pritisak, konfuzija, zamagljen vid, iscrpljenost i grčevi u mišićima.
Ipak, lekari kažu da su ovi slučajevi veoma retki i da lečenje nije komplikovano. Svodi se na izbacivanje viška vode iz organizma pomoću lekova.
Šta se zapravo dešava kada popijemo previše vode?
Kod trovanja vodom dešava se bubrenje ćelija. Pod tim okolnostima, dolazi do smanjenja nivoa natrijuma u krvi i njenog razvodnjavanja. Natrijum je važan jer pomaže da se održi balans tečnosti u ćelijama i izvan njih. Moždane ćelije su veoma osetljive na takve promene.
Studija iz 2013. godine pokazala je da bubrezi mogu da izbace iz organizma između 800 mililitara i 1 litar vode tokom jednog sata. Ako neko popije više od toga, nastaće komplikacije.
U izveštaju o kom piše sajt Medical News Today navodi se primer vojnika koji su popili oko dva litra vode za manje od sat. Kod njih su se jasno uočili simptomi trovanja vodom.
Odrastao čovek u proseku ne treba da pije više od 2 do 3 litra dnevno. Tečnost unosimo i putem hrane i drugih napitaka kao što su sokovi, čaj, kafa…
Međutim, mnogo zavisi od starosti, telesne težine, fizičkog napora kom smo izloženi i drugih faktora. U svakom slučaju, ovde se ne treba voditi starom izrekom da od viška glava ne boli. Bolje je primeniti drugu koja kaže: „Sve je dobro dok je umereno.“
Izvori: