Sanjala sam torbu od 200 eura. Mužev komentar me vratio u stvarnost – bez garancije i fiskalnog računa
Piše: (mila)
Nije prvi put da sanjam torbu. Nije ni prvi put da torbu ne kupim. Ali prvi put sam odlučila da tu snovitu epizodu podelim sa mužem. Greška? Možda. Ili lekcija. Svakako
Dakle:
San: Ušetavam u radnju, oko mene police blistaju od elegancije. Pogled mi padne na nju – torbu boje konjaka, sa zlatnim detaljima. Piše: 200 eura. U snu mi to deluje sasvim prihvatljivo. Uzimam je, nosim s ponosom. Imam i matching kaput. Vjerovatno italijanski.
Jutro: Budim se s osmijehom i govorim mužu:
“Sanjala sam da imam torbu od 200 eura!”
On me pogleda ispod obrva, zijevne i kaže:
“Odspavaj još malo, možda nađeš neku jeftiniju.”
Zavesa. Kraj akta. Briljantno. Teško da bi Čehov bolje režirao jutro u braku.
Kad muž postane budilnik
Postoje različite vrste buđenja – od mirisa kafe, zvuka alarma, do, recimo, komentara koji vam jasno stave do znanja da realnost stanuje tačno preko puta vaših želja.
Ne krivim ga. On ima svoj sistem vrednovanja – ako torba ne može da ponese beton, alat, ili bar dijete, onda joj vrednost opada proporcionalno broju ukrasnih rajsferšlusa.
Anegdota koja sve potvrđuje
Pre godinu dana kupila sam torbu – ne od 200, već od 180 eura. Bilo je sniženje, osećala sam se kao da sam pobedila sistem. Došla kući, pokazujem mu trofej. Gleda je i pita:
„A gdje su točkovi?“
„Molim?“
„Pa, za tu cijenu, očekivao sam da bar ima motor, ili da služi kao prenosivi frižider.“
U tom trenutku shvatite da ne živite sa modnim stručnjakom, već sa čovekom koji zna cijenu cementa po džaku i misli da su svi zatvarači višak materijala.
Ljubav u malim cinizmima
Neće vam svi muževi doneti doručak u krevet, ali će vam dati životnu lekciju o finansijskoj pismenosti – u jednoj rečenici, i bez PowerPoint prezentacije.
I znate šta? To nije tako loše.
Jer ta ista osoba koja vam sruši san o torbi, biće prva koja će vas pokriti dekicom kad zaspite na kauču. Prva koja će vam doneti kesu čipsa kad PMS udari jače od kursa eura. I prva koja će, na kraju dana, reći: „Ne razumem tvoju torbu, ali razumem tebe.“
I to je – da budemo iskreni – mnogo vrednije od bilo koje etikete od 200 eura.
U svijetu u kojem sanjamo Chanel, a budimo se sa Lidl cijenama – humor spašava brak. I torbe.