Neki ljudi prosto moraju da se kreću ili da pomeraju noge. To može biti primarni ili sekundarni sindrom.
Sindrom nemirnih nogu ili Vilis-Ekbomova bolest je skup neuroloških simptoma koji se karakteriše nelagodnošću u nogama tokom mirovanja. Prati je konstantnim pomeranjem nogu, svrab, pucketanjem i jeza u koži, pretežno u večernjim satima i noću, što ima za posledicu poremećaj normalnog procesa spavanja, i ili ležanja u mirnom stanju.
Iako se najčešće javlja kod osoba starijih od 40 godina, sa učestalošću od 2-10 odsto, sindrom je prisutan u svim starosnim grupama.
U oko 15 odsto slučajeva bolest nemirnih nogu izaziva hroničnu nesanicu.
Kod žena, bolest se češća javlja nego kod muškaraca, što se objašnjava činjenicom da je kod muškaraca nervni sistem stabilniji (jači).
Sindrom nemirnih nogu se može razviti u bilo kom uzrastu, čak i tokom detinjstva. Poremećaj je češći sa starenjem i češćim je kod žena nego kod muškaraca.
Sindrom nemirnih nogu obično nije povezan sa ozbiljnim medicinskim problemom, međutim, ponekad on može da prati neka stanja, kao što su:
Periferna neuropatija – Ovo oštećenje nerava u rukama i stopalima ponekad je posledica hroničnih bolesti kao što su dijabetes i alkoholizam.
Nedostatak gvožđa – Čak i bez anemije, nedostatak gvožđa može izazvati ili pogoršati bolest. Kod bolesnika sa istorijom krvarenja iz želuca ili creva, ili bolesnica sa teškim menstrualnim periode, ili nepravilnom dijetom u krvi se može javiti nedostatak gvožđa.
Insuficijencija bubrega – Ako postoji otkaz funkcije bubrega, može se javiti i nedostatak gvožđa, često sa anemijom. Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, zalihe gvožđa u krvi se mogu smanjiti. Ova i druge promene u hemiji tela mogu izazvati ili pogoršati bolest.
Lezije kičmene moždine su često povezane sa ovom bolešću. Nakon anestezije kičmene moždine, kao što je kičmeni blok, povećava se rizik od razvoja sindroma nemirnih nogu.
Glavni simptom bolesti je nagon za pokretanjem donjih ekstremiteta.
Pacijenti obično opisuju simptome kao abnormalne, neugodne senzacije u nogama ili stopalima, koje se obično dešavaju na oba ekstremiteta istovremeno, a jako retko na rukama.
Ponekad je pacijentu teško da objasni senzacije, koje ne opisuju kao grč u mišićima ili obamrlost, već najčešće kao želju i potrebu za pokretom nogu.
Uobičajeno je da sindrom bolesti varira u težini i karakteristikama simptoma, ne samo kod određenih pacijenata već i kod istog pacijenta.
Ponekad simptomi privremeno nestaju u određenim vremenskim periodima, a zatim se ponovo vraćaju.
Zajedničke prateće karakteristike kliničke slike:
Senzacije koje počinju nakon odmora – Osećaj obično počinje nakon ležanja ili nakon dužeg sedenja, npr. u automobilu, avionu ili bioskopu.
Promene izazvane pokretom – Nakon laganog pokreta ili hodanja smanjuje se osećaj istezanja i osećaj trzanja u nogama.
Pogoršanje simptoma u večernjim satima – Simptomi se javljaju uglavnom noću, i pogoršavaju tokom sna.
Noćni trzaji nogu – Mogu biti povezani sa drugim, češćim stanjem koje se nazivaju periodično kretanje ekstremiteta tokom spavanja, što uzrokuje trzaje i šutiranje nogom, najšešće tokom noći.
Iako sindrom nemirnih nogu ne dovodi do drugih ozbiljnih stanja, simptomi mogu biti u rasponu od jedva dosadnih do onesposobljavajućih.
Mnogi bolesnici sa ovom bolešću teško je podnose pre svega zbog narušenog toka spavanja.
Ozbiljni oblici bolesti mogu prouzrokovati značajno oštećenje kvaliteta života i mogu dovesti do depresije. Dok stalna nesanica može dovesti do prekomerne dnevne pospanosti, koja može ometati i proces dremanja.
A kako se leči?
Ako ne postoji neki drugi uzrok, sindrom nemirnih nogu se leči promenama životnog stila, kao što su popravljena higijena spavanja, redovno vežbanje i prestanak pušenja. Lekovi koji se mogu uzimati su agonisti dopaminskog receptora kod onih sa svakodnevnim sindromom, ili opioidi za otporne slučajeve.
Lečenje samog sindroma ne bi trebalo da se počinje dok se ne otklone sve sumnje u neki drugi uzrok. Sekundarni sindrom nemirnih nogu se može lečiti tako što će se lečiti njegov primarni uzrok (na primer, anemija).
Kako lečiti sindrom nemirnih nogu?
Fizičke mere koje se mogu preduzeti su istezanje, ili šetnja, što donosi privremeno olakšanje. Štaviše, oni sa ovim sindromom najčešće ublažavaju simptome tako što se kreću. Nažalost, simptomi se vraćaju odmah ili jako brzo posle prestanka kretanja. Neke naprave koje vibriraju mišiće mogu pomoći ljudima sa primarnim sindromom nemirnih nogu.
Postoje i neki navodi da bi uzimanje suplemenata gvožđa umereno pomoglo ljudima sa sindromom nemirnih nogu.
(Medik.rs)