Kavkaski ovčar je jedna od najstarijih pasmina pasa čije je poreklo i danas misterija.
Veruje se da potiču od vukova koji su kasnije pripitomljeni. Neko će reći da su došli iz Mezopotamije, dok drugi tvrde da su migrirali na Tibet, ali do danas njihovo poreklo ostaje enigma.
Odakle god da potiču, postali su dragoceni pratioci pastira na kavkaskim planinama tokom mnogo vekova. Žestoko su čuvali stada ovaca i svoje vlasnike od opasnih divljih životinja kao što su vukovi, kojoti i medvedi. Morali su biti neustrašivi, snažni i zastrašujući kako bi preživeli u ekstremnim vremenskim uslovima.
Pastiri su uzgajali pse s osobinama koje su im bile potrebne, a s obzirom na to da je kavkaska regija veoma velika, razvila se mnoga različita podvrsta ove pasmine. Ipak, kavkaski ovčari razvijeni u Gruziji postavili su standard rase koji je danas priznat od većine kinoloških klubova.
Tokom 20. veka, komunistički SSSR ih je počeo koristiti kao pse za čuvanje zatvora, a takođe su ih koristili za razvoj drugih rasa u vojnim odgajivačnicama za potrebe vojske. U 1960-ima, istočna Nemačka je ove pse postavila da čuvaju granicu duž Berlinskog zida. Kada je 1989. godine zid srušen, oko 7.000 pasa je raseljeno, a mnogi su dobili domove u Nemačkoj gde su živeli do kraja života.
Danas su kavkaski ovčari uglavnom porodični saputnici, čuvari i čuvari imovine, mada ih u nekim područjima pastiri i dalje koriste za svoja stada. Zadržali su mnoge od svojih ranijih karakteristika, poput opreznosti, nepoverenja i ponekad agresivnosti, pa im je potrebna rana socijalizacija kako bi se izbegli incidenti.
Kavkaski ovčar impresionira svojim izgledom, snažnim mišićima, krupnim kostima i dobrom držanjem. Imaju veliku glavu i gustu dlaku. Mužjaci su visoki između 64 i 72 cm, dok su ženke nešto niže. Težina mužjaka varira između 45 i 70 kg, dok su ženke nešto lakše. Životni vek im je oko 11 godina.
Što se tiče temperamenta, ovi psi su teritorijalni, zaštitnički nastrojeni i inteligentni, ali isto tako nezavisni i tvrdoglavi, što ih čini izazovnim za obuku. Nisu najbolji izbor za početnike i ne preporučuju se za porodice s malom decom.
Uz odgovarajuću obuku i socijalizaciju, kavkaski ovčari mogu postati pouzdani čuvari i porodični ljubimci. Njihovi strpljivi i iskusni vlasnici će biti nagrađeni njihovom nežnošću i vernosti, što ih čini izuzetnim članovima porodice.
Zdravstveni problemi koji se mogu pojaviti kod ove pasmine uključuju displaziju kukova, kataraktu i gojaznost. Važno je pravilno hraniti ove pse i osigurati im dovoljno fizičke aktivnosti kako bi ostali zdravi i srećni.
Kavkaski ovčari mogu biti dobri porodični ljubimci, ali zahtevaju vlasnike koji su spremni posvetiti se njihovom obrazovanju i socijalizaciji od najranije dobi.
Autor: dogbreedinfo.com/ljubimci.org.