Beograd, 15. avgust 2025. – U dramatičnom obraćanju naciji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je učesnike nedavnih protesta za nasilje koje je, prema njegovim rečima, moglo da dovede do tragičnih posledica. „Pokušali su da nas zapale žive, kao u glinskoj crkvi“, izjavio je Vučić, opisujući scene haosa na ulicama Beograda kao deo „spolja organizovanog“ plana za destabilizaciju zemlje. Dok predsednik obećava „veliki obračun“ sa nasilnicima i reforme u pravosuđu i policiji, građani Srbije, umorni od političkih sukoba, traže stabilnost, funkcionalne institucije i istinu.
DRAMATIČNE OPTUŽBE IZ PREDSEDNIČKE PALATE
U svom govoru na TV Informer, Vučić nije štedeo oštre reči, nazivajući demonstrante „nasilnicima“ koji su uništavali imovinu i ugrozili živote. „Večeras su svi videli da ta ‘divna deca’ i ‘divni građani’ nisu ništa drugo do ljudi koji uništavaju tuđu imovinu brutalno i nemilosrdno“, rekao je, dodajući da je jedan pripadnik UKP-a teško povređen, dok je više osoba uhapšeno. On je optužio organizatore protesta za pripremu napada sa „motkama i pirotehničkim sredstvima“, tvrdeći da su imali podršku „moćnih mašinerija različitih zemalja“ sa ciljem izazivanja „obojene revolucije“.
Ove teške optužbe dolaze u trenutku kada geopolitički pritisci na Srbiju rastu. Evropska unija, kojoj Srbija teži kroz proces evrointegracija, zahteva reforme i stabilnost, dok se u javnosti često spekuliše o uticaju Rusije i Zapada na unutrašnje prilike u zemlji. Vučićeva tvrdnja o „spoljnim silama“ podseća na ranije narative o mešanju stranaca u unutrašnje stvari, ali bez konkretnih dokaza, ove izjave često služe za konsolidaciju domaće podrške.
STVARNOST NA TERENU: PODELJENA ZEMLJA
Dok Vučićev govor izaziva burne reakcije, situacija na terenu pokazuje duboko podeljeno društvo. Protesti, koji su eskalirali u nasilje, odražavaju nezadovoljstvo građana – ne samo opozicijom, već i vlašću. Prema anketama, poverenje u institucije opada, a mnogi građani izražavaju frustraciju zbog političkih igara. „Ne želimo više sukobe na ulicama. Hoćemo posao, zdravstvo, škole – normalan život“, rekao je Marko, prodavac iz Beograda, za portal Blic.rs.
Analitičari upozoravaju da dramatična retorika može dodatno produbiti jaz između vlasti i građana. „Optužbe za nasilje i strane zavere ne rešavaju suštinske probleme. Potreban je dijalog, a ne konfrontacija“, smatra politikolog Milan Jovanović. Ipak, Vučić je najavio reforme u policiji, pravosuđu i tužilaštvu, obećavajući da će „pravna država raditi“ i da će EU morati da prestane sa „licemernim ponašanjem“ po pitanju nemira.
GEOPOLITIČKI KONTEXT: SRBIJA IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA
Protesti i Vučićeve izjave ne mogu se posmatrati izvan šireg geopolitičkog konteksta. Srbija, smeštena na raskršću između Zapada i Istoka, suočava se sa pritiscima EU, koja zahteva reforme kao uslov za članstvo, ali i sa interesima drugih sila, poput Rusije, koja tradicionalno ima uticaj u regionu. Vučićeva upozorenja na „obojenu revoluciju“ podsećaju na slične narative u zemljama poput Ukrajine ili Gruzije, gde su protesti često tumačeni kao deo šireg sukoba globalnih sila. Ipak, bez jasnih dokaza, ove tvrdnje ostaju u sferi spekulacija, dok građani Srbije žele konkretne rezultate, a ne političke parole.
PUT NAPRED: DIJALOG I ODGOVORNOST
Dok tenzije rastu, a ulice Beograda i dalje odjekuju posledicama protesta, jedno je jasno: građani Srbije žele pravdu, stabilnost i istinu. Umorni od podela, oni traže institucije koje služe narodu, a ne političkim elitama. Vučićev poziv na „obračun“ može privući pažnju, ali dugoročno rešenje leži u smirivanju strasti i otvaranju prostora za dijalog.
Pozivamo sve strane – vlast, opoziciju i građane – da se uključe u konstruktivan razgovor, poštujući različitosti i fokusirajući se na zajednički cilj: prosperitetnu i stabilnu Srbiju. Samo kroz odgovorno političko delovanje i uzajamno poštovanje možemo izgraditi društvo u kojem pravda i mir nisu samo reči, već stvarnost za sve.
View this post on Instagram