Vučić zabrinut za gladne studente: “Ko će da nas operiše ako pomrete od idealizma?”
Beograd, 2. jun — U zemlji gdje su protesti češći od semestara, a znanje se ceni samo ako stane na bilbord, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić danas je dramatično uzdahnuo pred trojicom studenata koji, uprkos teškim okolnostima, još uvijek žele da uče. Da, stvarno da uče. Ne da se uhljebe. Ne da se upišu drugi put na ETF zbog studentskog doma. Nego da uče.
“Veoma sam zabrinut. Ne za sistem, naravno, nego za vašu glad,” rekao je Vučić dok je rukom teatralno prelazio po hronološki složenim fasciklama iz Pionirskog parka, u kojima su studenti, umesto sendviča, nosili naučne radove.
Studenti, predvođeni Milošem Pavlovićem, odlučili su se na štrajk glađu jer su im fakulteti zaključani kao da u njima čuvamo zlatne poluge, a ne stari mikroskop iz ’83. “Pokušali smo sve,” rekao je Pavlović, student medicinskog fakulteta, “pisali smo mejlove, slali pisma, podnosili krivične prijave… ali izgleda da je jedina stvar koja ima efekta u ovoj zemlji – gladovanje pred kamerama.”
Vučić je, vidno dirnut Pavlovićevim izlaganjem, izjavio da “ne zna kako je došlo do toga da mladi ljudi koji žele da uče budu tretirani kao teroristi”. Dodao je i da je “svojevremeno znao jednog Miloša koji je štrajkovao glađu, ali to je bilo zbog kockarskih dugova”.
Studenti su pak pojasnili da ih ne zanimaju političke boje, nego anatomske varijacije koronarne arterije. “Mi bismo da radimo nauku, a ne rijaliti,” rekao je Vladimir Balać, jedan od studenata koji su prešli put od akademije do asfalta, ne zbog protesta, već jer drugog izbora – bukvalno – nemaju.
Na pitanje da li država može nešto da uradi, Vučić je odgovorio da će “zamoliti rektore da razmisle o svom ponašanju”, a ako to ne pomogne, “možda snimi i video sa Macronom u kom kaže da su naši studenti najbolji”.
U međuvremenu, policija je nastavila da sklanja šatore studenata iz Pionirskog parka, uz obrazloženje da “neko može da se saplete i padne na naučno-istraživački rad”. Psihijatrijske etikete koje su studenti dobili, rečeno je, “nisu uvrede, već preventivne mjere – jer u Srbiji nije normalno željeti znanje bez korupcije”.
I dok studenti gladni znanja postaju i bukvalno gladni, ostaje pitanje: ako sve više njih ode, ko će nas jednog dana operisati, lečiti, učiti? Ili će to, kao i do sada, raditi političari?
Završna napomena: Ako štrajk glađu uspije, studenti možda otkriju još jednu kliničku varijaciju — onu između obrazovanog uma i izgladnelog stomaka u Srbiji. A možda, samo možda, postanu i tema sledeće predizborne kampanje: “Za Srbiju znanja – uz Vučića i glukozu!”