Kako bi pažnju domaće javnosti makar za trenutak skrenuo sa novosadske tragedije, u kojoj je život izgubilo petnaest ljudi, dok se dvoje njih još bore za život, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je, tvrdi srpska opozicija, odlučio da sazove još jednu vanrednu konferenciju za štampu i upozori na opasnost od izbijanja novog svjetskog rata.
Ipak, ni prijetnje zvanične Moskve nuklearnim ratom nisu omele bijesne i ogorčene građane Srbije da nastave da traže ostavke i odgovornost režima u Beogradu za nedavnu pogibiju petnaest ljudi u Novom Sadu.
“Malo ko poznaje predsjednika Vladimira Putina kao ja. Onaj ko misli da Putin prijeti i da se u stvari plaši, taj predsjednika Putina nije vidio u životu. Bude li ugrožena bezbjednost Moskve i njegovih snaga, ne bude li video izlaza, ja vam unapred kažem – on se dvoumiti neće ni časa i upotrijebiće nuklearno oružje”, kazao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Razgovarala: Tamara Nikčević
“Predsednik Srbije je, izgleda, želeo da pohvali predsednika Rusije, spremnog i odlučnog da upotrebi nuklearno oružje. Pohvala nekoga zbog toga što je neuračunljiv i nije baš pohvala”, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Slobodnu Bosnu pisac i nekadašnji lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
Komentarišući poziv ruskog predsjednika Vladimira Putina predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću da 9. maja 2025. u Moskvi prisustvuje obilježavanju osam decenija od pobjede u Drugom svjetskom ratu, Drašković kaže da je, istorijski gledano, Srbiji tog dana mjesto na Crvenom trgu, na proslavi velike pobjede nad nacizmom.
“Nevolja je u tome što je današnja Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu onako kako je nacistička Nemačka ujedinjavala „germanski svet“. „Ruski svet“ je kopija Hitlerovog „germanskog sveta“, a „srpski svet“ je – kopija kopije”, kaže Vuk Drašković za Slobodnu Bosnu.
Nije više riječ samo o agresiji na Ukrajinu; “spuštanjem praga za nuklearni udar, i to kao odgovor Rusije na širi spektar konvencionalnih napada”, predsjednik Vladimir Putin prijeti svijetu, posebno državama članicama NATO, novim svjetskim ratom. Je li svijet zaista u opasnosti?
Nema te opasnosti. Putin zastrašuje Zapad i svakog razumnog na svetu. Njegova pretnja nuklearnim ratom je morbidna: Ukrajina mora da umre ili će umreti čovečanstvo.
Zašto mislite da predsjednik Putin samo zastrašuje? Kako možete biti tako sigurni da neće upotrijebiti nuklearno oružje?
Evo, dopustimo mogućnost da Putin izda takvu naredbu! Ruska komanda će odbiti da je izvrši i odobri nestanak i Rusije i naše civilizacije.
Ipak, pojedine ruske diplomate aktuelnu situaciju upoređuju sa tzv. Kubanskom krizom iz 1962. godine. Ima li osnova za ovo poređenje?
Ima i nema. Ima, jer je svet 1962. godine zaista bio na rubu katastrofe. Nema, jer su predsednici Džon Kenedi i Nikita Hruščov bili odgovorni državnici, a u traganje za kompromisom bio je uključen i Savet bezbednosti UN, kao i ceo svet. Pored toga, predmet spora između SAD i SSSR-a bile su ruske rakete na Kubi i američke u Turskoj.
Ovoga puta, hunta u Kremlju izvršila je brutalnu agresiju na Ukrajinu, tvrdeći da je ta država „istorijska greška“ i da ona mora da nestane. Napadnuta je ne samo Ukrajina, nego i temeljni pravni, moralni i civilizacijski principi čitavog čovečanstva.
Putin, šef države koja je podnela najveće žrtve u slamanju nacizma, ugleda se na Hitlera iz vremena kada je vođa nemačkog Rajha prisvajao Austriju, Sudete, Rur i Sar.
“SAD nisu iznenađene time što je Rusija snizila prag za nuklearni udar i ne planiraju da prilagođavaju sopstvenu nuklearnu strategiju kao odgovor na to”, reagovala je Bijele kuće na rusku najavu spuštanja praga na nuklearni udar. Kako ovo čitate?
Predsednik Džo Bajden narugao se Putinovoj pretnji kao suludoj i neostvarivoj.
Koliko je bila rizična odluka predsjednika Bajdena da Ukrajini dopusti da američke rakete ispaljuje duboko u Rusiju? Može li ta odluka zaista dovesti u pitanje pregovore Rusije i Ukrajine?
Po međunarodnom pravu, država koja je napadnuta ima pravo i da traži i da dobije svaku pomoć – i vojnu i novčanu i diplomatsku – da se brani. Putin često ističe da je on poštovao međunarodno pravo kada je, na poziv predsednika Sirije, u tu zemlju poslao i svoje trupe. To isto pravo ima i predsednik Ukrajine. Volodimir Zelenski, dakle, ima pravo ne samo da traži i dobije američko, britansko ili bilo čije oružje, nego da zatraži i da NATO trupe uđu u njegovu zemlju.
Putin je u pomoć pozvao i dozvao i vojsku Severne Koreje. I to mu, kaže on, garantuje međunarodno pravo. Po njemu, žrtva ne sme da se brani od nuklearne sile-agresora, niti neka nuklearna sila sme da brani žrtvu agresije.
U nadi da će se hunta u Kremlju urazumiti, Zapad nije intervenisao ni pravovremeno, ni snažno, ni odlučno. To je neoprostiva greška. U Kremlju to tumače kao kukavičluk Zapada.
Je li “neoprostiva greška” i odluka kancelara Olafa Šolca da razgovara sa predsjednikom Vladimirom Putinom?
Ne razumem zašto je Šolc telefonirao Putinu, ni šta je rekao ruskom predsedniku. A šta god da mu je rekao, rekao je gluvome.
“Nije Ukrajina napala Rusiju. Ukrajina se brani. A odbrana ne znači samo odbranu unutar svojih granica, pošto bi to dalo Rusiji ogromnu prednosti”, rekao je predsjednik Češke Petr Pavel, koji upozorava da svijet ne bi trebalo da dopusti da ga uvuku u rasprave da li je dozvola SAD za gađanje ciljeva u Rusiji eskalacija ili ne, “jer je eskalacija već sama agresija Rusije”. Koga zapravo kritikuje češki predsjednik?
Predsednik Češke uputio je dramatični prekor političkim evnusima u EU, u SAD, i na čitavom Zapadu. Oni ne koriste ni diplomatsko oružje. Poslednji je trenutak da to učine.
Osam decenija je prošlo od istorijskog nirnberškog procesa nacističkim glavešinama Trećeg rajha. Četiri sile pobednice – SSSR, SAD, Britanija i Francuska – promovisale su temeljno načelo Međunarodnog prava: Država koja započne agresorski i osvajački rat čini najveći zločin protiv čovečanstva i odgovorna je za sve posledice toga rata!
U Nirnbergu, a kasnije i na Tokijskom procesu, presuđeno je da su režimi u Berlinu i Tokiju odgovorni i za savezničke zločine nad nemačkim i japanskim civilima, jer tih zločina ne bi bilo bez agresorskog i osvajačkog rata Nemačke i Japana. Minut je do dvanaest da se sazove Generalna skupština UN i Savet bezbednosti, i da sve kamere sveta prenose ta zasedanja.
Što bi to promijenilo?
Režim u Kremlju bio bi pravno i moralno nokautiran. Pokrenuo je agresorski i osvajački rat protiv Ukrajine i kriv je za sve mrtve, sve ranjene, sve izbegle, sva razaranja. Vladimir Putin bi se našao ne samo na pravno optužujućoj klupi sveta, nego bi u ruskoj javnosti bio žigosan i kao državnik koji je pogazio vrhovno načelo međunarodnog prava, u Nirnbergu prihvaćeno i od Staljina, danas najpopularnije istorijske ličnosti u Putinovoj Rusiji.
Predsjednik Putin poručuje da je otvoren za razgovore o primirju u Ukrajini sa Donaldom Trampom, ali i da neće prihvatiti bilo kakve veće teritorijalne ustupke. Takođe, ruski predsjednik insistira da Kijev odustane od ambicija da se pridruži NATO-u. Zašto je predsjednik Rusije čekao predsjednika Trampa?
Zašto što Putin želi da sa Donaldom Trampom dogovori putinovski „kompromis“: da agresor zadrži sve što je oteo, da se Ukrajina odrekne prava na odbranu, i da se izvini Rusiji zbog agresije Rusije na Ukrajinu. Da žrtva oprosti Đuru što ju je tukao!
Spominju se i garancije Rusije da neće napasti ono što ostane od Ukrajine. Koza će garantovati da više neće brstiti kupus. Takve garancije Ukrajini su date i u Budimpešti 1993, kada je Ukrajina svoj ogromni nuklerani arsenal ustupila Rusiji, a Rusija, SAD i Velika Britanija su, zauzvrat, garantovale nepovredivost teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine u tadašnjim granicama. Razoružana i prevarena, Ukrajina sada umire.
Budimpeštanski memorandum potpisao je tadašnji predsjednik Rusije Boris Jeljcin. Rusija danas kontroliše 18 procenata teritorije Ukrajine, tj. više od 110.000 kvadratnih kilometara; Ukrajina drži oko 650 kvadratnih kilometara ruske Kurske oblasti. Što Ukrajinu čeka: “Zamrznuti konflikt” ili…?
“Zamrznuti konflikt” značio bi prekid rata, ali i pobedu agresora ako bi linija razgraničenja bila proglašena za trajnu i legalnu granicu između Ukrajine i Rusije. To bi bio slom načela proklamovanog u Nirnbergu pre osam decenija, slom Povelje UN i fatalni poraz prava pred silom.
Kada bi do prekida rata došlo po uzoru na „privremeno primirje“ između Severne i Južne Koreje, Ukrajina ne bi kapitulirala, a Putinova pobeda bila bi invalidna.
U kojem smislu invalidna?
Oporavljena Ukrajina, u koju bi se vratili milioni izbeglih Ukrajinaca, bila bi demokratska težnja ruskog naroda u Putinovoj despotskoj državi. Taj režim bi pao. Demokratska Rusija nekog novog Gorbačova ili Jeljcina dogovorila bi se brzo o svemu spornom sa evropskom Ukrajinom. Ruski Vili Brant došao bi u Kijev i kleknuo na Majdanu.
Možete li uopšte zamisliti tog “ruskog Vili Branta” u momentu kada vlast u SAD preuzima nova administracija?
Predsjednika Trampa slave Rusija, Mađarska, Slovačka, Italija, Izrael, Srbija, sjeveroistična BiH, dio Crne Gore… Milorad Dodik organizovao je i proslavu u čast pobjede predsjednika Trampa.
Nema diktatora u svetu, osim Ajatolaha u Teheranu, koji se nije obradovao pobedi Donalda Trampa. Nikako slučajno.
Kad je o Srbima reč, imamo jednačinu sa tri poznate. Prvo, Trampovu pobedu pozdravili su svi obožavaoci Vladimira Putina, a među Srbima ih je, procentualno, više nego među Rusima. Drugo, svi Srbi koji obožavaju Donalda Trampa veruju da će on, kao na poslužavniku, Putinu darovati Ukrajinu i ohrabriti ga da pomogne ujedinjenje „srpskog sveta“ na Balkanu. I treće, svi srpski trampofili žele slom Amerike, EU i Zapada… Ni Ajnštajn ne bi mogao da reši ovu srpsku jednačinu.