Japanske vagi krave, najprestižnija svetska rasa goveda, čije meso se služi isključivo u elitnim restoranima, uzgajaju se od sada i u Srbiji.
Farma pažljivo probranih crnih goveda osnovana je ovog meseca u Čačku, čime je naša zemlja zauzela svoje mesto na svetskoj mapi u proizvodnji najkvalitetnijeg mesa, piše portal Plodna zemlja.
Wagyu u prevodu znači japansko govedo, gde “Wa” znači “iz Japana”, a “gju” ili “gi” je krava. Reč je o najskupljoj vrsti goveda na svetu, i to najviše zbog jedinstvenog kvaliteta mesa i dobrih gena.
Vagi govedina je poznata i po visokim nivoima instramuskularne masti, što joj daje nežnost, sočnost i karakterističan ukus. Još jedna odlika je mramorno prošarano meso, bogato omega-3 i omega-6 masnim kiselinama u mnogo većem procentu nego obična govedina, zbog čega je prepoznato kao izuzetno zdrava namirnica.
Prvo vagi stado u Srbiji osnovao je Nemanja Borjanović, koji vodi kompaniju za distribuciju govedine Txuleta u Londonu, koji je reputaciju stekao dovođenjem prestižne španske rase goveda “galicijsko plavo”, na tržište Velike Britanije.
“Cilj nam je da proizvedemo najviši mogući kvalitet vagi krava u Srbiji i zato smo uvezli najbolju i najskuplju genetiku. Ona nam povećava šanse da postignemo uzgoj goveda sa visokim stepenom prošaranosti mesa, ali i dobru proizvodnju mleka za telad i razvoj stada”, ističe Borjanović.
Jedan on stubova u proizvodnji japanskih goveda u Čačku je Goorambat Mr. Marble K483 vagi krava koja nosi pedigre Shigeshigetani, Itoshigenami i Terutani krava. Dolazi uglavnom iz Tajima prefekture u Japanu.
“Počinjemo uzgoj sa dve junice, Julka i Gara, i 100 semena, sa ciljem da stado raste za 50 do 75 krava godišnje putem insemenacije semena i embriona”, kaže Borjanović, koji objašnjava:
“Izvoz vagi krava iz Japana je počeo 1975. i trajao je sve do 1990-ih godina, kada je izvoz krava i semena zabranjen, jer su proglašene nacionalnim blagom. Dakle, sve vagi krave van Japana su potomci krava koje su bili izvezene u tom periodu od petnaestak godina”.
Krave su srednje veličine, uglavnom crne boje. Ishrana im se sastoji od zrnevlja, repe i krompira, i nije dozvoljena upotrebe lekova i hormona za rast. Takođe, kod ove vrste krava završno hranjenje često prelazi 600 dana, što je tri puta duže nego kod standardnih goveda, a one rastu dva puta duže od drugih krava. Hrane se i na probranim pašnjacima, kojima Srbija obiluje, pogotovo okolina Čačka gde se nalaze.
“U zavisnosti od uzrasta krave zavisi i ishrana. Dok je tele sa majkom, krave su na ispaši i hrane se travom. Kad se tele odvoji od majke, polako prelazi na ishranu koja ima veći kalorični dohodak. Većina farmera čuva tajnu ishrane, ali to se u glavnom sastoji od žitarica, otpada masline, pa čak i plazma keksa.
Kao i za sve krave, tako je i za vagi važno da se uzgajaju pod minimalnim stresom i da imaji pristup vodi i hrani preko celog dana. U Srbiji nam je cilj da ih držimo napolju što duže preko leta, a zimi će imati pristup štali, ali uz slobodan izlaz na pašnjak ukoliko to žele”, zaključuje Nemanja Borjanović.
(B92)