Naređeno suđenje bivšem francuskom predsjedniku Nikoli Sarkoziju, zbog optužbi da je svoju predsjedničku kampanju finansirao sredstvima od bivšeg libijskog lidera Moamera Gadafija, dodatno je zakomplikovalo pravne probleme konzervativnog političara koji je bio na čelu Francuske od 2007. do 2012. godine.
Ipak, optužba da je dobio novac od lidera povezanog s terorističkim delima je najozbiljnija s kojom je Sarkozi suočen, ali je takođe i test mogućnosti francuskog pravosuđa da pozove na odgovornost moćne političare, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Francuske sudije naložile su da se Sarkoziju sudi po optužbi da je prihvatio milione evra u gotovini od režima libijskog moćnika za finansiranje svoje kampanje 2007. godine.
Sarkozi, koji je optužen za korupciju i kršenje pravila finansiranja kampanje, jedan je od 13 optuženih u ovom slučaju kojima će se suditi između januara i aprila 2025. godine, rekao je u petak francuski finansijski tužilac, posle istrage koja je trajala više od decenije.
Optužbama za finansiranje kampanje iz Libije, Sarkozijev politički uspon je, kako piše Volstrit džurnal, povezan s liderom koji je optužen za rušenje putničkog aviona iznad Lokerbija u Škotskoj i druga teroristička dela.
Ti navodi su se prvi put pojavili 2011, nekoliko dana pre nego što su zapadne sile pokrenule kampanju bombardovanja koju je zagovarao Sarkozi za podršku pobunjenicima koji se borili protiv Gadafijeve vlade. Gadafijev sin Saif rekao je tada u televizijskom intervjuu da “Sarkozi prvo mora da vrati novac koji je uzeo od Libije za finansiranje njegove izborne kampanje”.
Nicolas Sarkozy, the former French president, has been ordered to stand trial on allegations that he helped Colonel Gaddafi in his quest for international respectability because the Libyan despot had bankrolled his election campaignhttps://t.co/ASETBxDTkF
— The Times and The Sunday Times (@thetimes) August 26, 2023
Te optužbe su dobile na zamahu u aprilu 2012, nešto pre nego što je Sarkozi izgubio na izborima od Fransoa Olanda. Francuski portal Mediapart izvestio je o dokumentu koji je navodno sastavio šef libijske obaveštajne službe u decembru 2006. s obećanjem da će obezbediti 50 miliona evra za Sarkozijevu kampanju.
Francusko-libanski biznismen Ziad Takidine, za kojeg je takođe naloženo suđenje, rekao je 2016. u intervjuu za Mediapart da je lično iz Libije doneo kofere s pet miliona evra u gotovini Sarkoziju i isporučio ih u njegovu kancelariju u Ministarstvu unutrašnjih poslova 2006. i 2007. godine.
Sarkozi i Gadafi su imali iznenađujuće srdačne veze, ističe agencija Frans pres, ukazujući da je Sarkozi dozvolio libijskom moćniku da postavi svoj beduinski šator prekoputa Jelisejske palate tokom državne posete Francuskoj samo nekoliko meseci posle njegovog izbora.
Sarkozi se ponovo pojavio u vestima u Francuskoj poslednjih nedelja nakon što je objavio drugi tom svojih memoara i sugerisao da oblasti Ukrajine koje je Rusija okupirala posle invazije prošle godine možda treba da budu priznate kao ruske teritorije.
On je imao vodeću ulogu u pregovorima o delimičnom povlačenju Rusije iz Gruzije pošto je ruski predsednik Vladimir Putin naložio invaziju na tu zemlju 2008. Sarkozi i njegov premijer Fransoa Fijon su, kako ukazuje AFP, imali prijateljske odnose s Putinom.
Sarkozi je suočen sa zasebnom istragom o mogućem potencijalnom trgovanju uticajem pošto je 2019. dobio uplatu od tri miliona evra od ruske osiguravajuće kuće Reso-Garantia dok je radio kao konsultant.
Optužba za korupciju protiv Sarkozija zbog navoda da je njegova kampanja 2007. nezakonito dobila finansijska sredstva od Gadafija najozbiljniji je u nizu pravna problema koji prate konzervativnog političara otkako je otišao s funkcije, piše Njujork tajms, navodeći da bi tačke optužbe za pasivnu korupciju, nezakonito finansiranje kampanje, kriminalnu zaveru i prikrivanje pronevere javnih sredstava mogle Sarkoziju da donesu 10 godina zatvora.
Posle godina istraga, niz pravnih slučajeva nedavno je kulminirao štetnim presudama po Sarkozija.
U martu 2021. on je postao prvi bivši predsednik u novijoj istoriji Francuske koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog osude za korupciju i trgovinu uticajem zato što je pokušao da nezakonito dobije informacije od sudije o sudskom postupku koji se vodio protiv njega.
Apelacioni sud je u maju potvrdio tu kaznu, mada je Sarkozi pred najvišim sudom Francuske uložio novu žalbu iz proceduralnih razloga.
U septembru 2021. Sarkozi je proglašen krivim za nezakonito finansiranje svoje kampanje za predsedničke izbore 2012. pošto je prekoračio stroga ograničenja koliko novca može da se potroši u kampanji.
Bivši predsednik je posle osude na godinu dana kućnog zatvora uložio žalbu i suđenje u tom slučaju je zakazano za novembar.
Ipak, optužbe za nezakonito finansiranje novcem dobijenim od Gadafija su najeksplozivnije, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je malo je verovatno da će
zi u bliskoj budućnosti biti smešten iza rešetaka. Žalbe mogu potrajati godinama dok prođu kroz francuski sudski sistem, a čak i ako mu trenutne kazne budu potvrđene, verovatno će mu biti dozvoljeno da služi kaznu kod kuće pod elektronskim nadzorom.
Sudske procese protiv Sarkozija stručnjaci vide kao lakmus test za sposobnost francuskog pravosudnog sistema i finansijskih tužilaca da pozovu moćne političare na odgovornost, ukazuje Fajnenšl tajms.
Za takve politički osetljive istrage često su potrebne godine za krivično gonjenje i mogući su dugi žalbeni postupci, za koje kritičari tvrde da u javnosti izazivaju osećaj o nekažnjivosti političara.
Sarkozi i njegovi saveznici su u više navrata tvrdili da tužioci protiv njega sprovode politički motivisanu osvetu.
Pošto je 2021. osuđen u slučaju koji se tiče podmićivanja sudije, Sarkozi je tvrdio da je izložen “decenijskom maltretiranju” od strane policije i tužilaca koji “traže nešto” da ga osude.
Ipak, kako navodi britanski list, Sarkozi je i dalje popularna ličnost u Francuskoj, a ima i dobar odnos s Makronom i nekoliko njegovih saradnika su sada ministri u francuskoj vladi. Bivši predsednik je takođe bio u odborima francuskih kompanija, uključujući izdavača knjiga Lagarder i hotelsku grupu Akor.
(Kurir.rs/Beta)