Čini se da nam strah od starenja teže pada nego strah od smrti…
Kada navršimo četrdesetu, čini se da već očekujemo znatno manje godina do kraja života nego što smo doživeli od njegovog početka, iako ne znamo tačno kada ćemo napustiti ovaj svet. Ova okrutna pretpostavka, da starimo i nemamo izbora nego da se spremimo za početak odbrojavanja, postaje deo naše svakodnevice. Nažalost, poruke koje nas okružuju samo potvrđuju tu percepciju.
Naslovi u crnoj hronici izveštavaju o nesreći žene koja ima više od pedeset godina i često je nazivaju “starija žena”. Za četrdesetogodišnje žene koje nisu u savršenoj formi, često se koristi izraz “izgleda dobro – za svoje godine”. Nakon pedesete, mnogi smatraju da su najlepše godine iza nas, a kriza srednjih godina postaje neizbežno ludilo koje nas “prodrma”. Ponekad nas taj nemir može navesti da preispitujemo svoje živote i donesemo impulsivne odluke, kao što su brze veze ili brakovi sa znatno mlađim partnerima, kupovina skupih automobila ili oblačenje kao tinejdžeri.
Mnogi padaju pod uticaj ovih stereotipa o starenju i na kraju se suočavaju s raznim izazovima. Neki se zaista razvedu i venčaju s osobama koje bi mogle biti njihova deca. Drugi farbaju kosu i ponašaju se kao da imaju dvadeset godina. Neki gube volju za životom i padaju u depresiju. Važno je da se oslobodimo tih predrasuda i da prihvatimo starenje kao prirodni deo životnog puta, bez da dozvolimo da nas ograničava ili definiše našu vrednost. Starost nam donosi mudrost i iskustvo, i to su vrednosti koje trebamo ceniti i slaviti.
Prva i druga polovina života – Čak je Karl Gustav Jung u svojoj knjizi “Savremeni čovek u potrazi za dušom” prepoznao da se menjamo ne samo fizički – odrastajući, već i emocionalno – sazrevajući, ali i mentalno – postajući mudriji. Jung je opisao životni vek kao četiri perioda: detinjstvo, mladost, srednje godine i starost.
Prva polovina života (detinjstvo i mladost) provodimo fokusirani na izgradnju ega, okrenuti ka spoljašnjem svetu. Gradimo odbrambene mehanizme koji nam omogućavaju da preživimo, stičemo znanje i materijalno bogatstvo. U drugoj polovini, pak, tragamo za dubljim smislom života – sopstvom, kako se to naziva u jungovskoj psihologiji. Tada se okrećemo ka unutra, preispitujemo sebe i razvijamo se na duhovni način. Tražimo svoju dušu!
Koncept krize srednjih godina – Danas, dug život sve većeg broja ljudi, kao i bogato iskustvo, postavljaju nas pred mnoga pitanja, posebno ona koja se tiču svrhe života. Pojam “krize srednjih godina” skovao je kanadski psiholog Eliot Žak šezdesetih godina prošlog veka. Ova kriza se može manifestovati kod pojedinaca kada se suoče s prvim znacima starenja ili nakon nekih životnih tragedija koje ih izbace iz uobičajene rutine. To mogu biti smrt roditelja, prekid dugogodišnje veze, usamljenost, gubitak posla, teža finansijska situacija, menopauza ili andropauza, odrastanje i osamostaljivanje dece i njihovo napuštanje kuće. Ponekad, ovakvi izazovi mogu izazvati strah od starenja i dovesti do krize srednjih godina.
Važno je razumeti da svako doba života ima svoje zakone i lepote. Tek kroz doživljavanje svake faze života možemo postići celovitost i razviti dublje razumevanje sebe i sveta koji nas okružuje.
Strah od starenja
Strah od starenja prethodi strahu od smrti, a mnogima se starenje čini kao gora opcija. Sa pojavom bora, sede kose, bolova u donjem delu leđa i potrebe za popodnevnim spavanjem, počinjemo da paničimo – pokušavamo da odagnamo sve znakove da više nismo u „najboljim godinama“. Pitamo se gde su naše godine nestale, ali dovodimo u pitanje i samu svrhu života. Neki pokušavaju da nadoknade propušteno ili urade ono što su dugo odlagali. Panika i kriza onda najbolje opisuju njihovo stanje.
Ne brojite bore
Šta god da vam se desi – ne brojite bore, ne razmišljajte o starosti – još ćete toliko toga doživeti! Dakle, još nije vreme da odustanemo od poslovnog uspeha, a ni od ljubavi, možda je samo vreme da bolje iskoristimo sopstvene resurse, koje nazivamo znanjem i iskustvom. I ima još mnogo životnih i radnih zadataka u kojima možemo da briljimo.
Izvor: Sensa.hr
Leave a Reply