Turcizmi su reči preuzete iz turskog jezika koje su posebno karakteristične za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva, uključujući srpski jezik.
Turski jezik je imao snažan uticaj na srpski, naročito tokom perioda kada su južnoslovenski narodi živeli pod osmanskom vlašću.
U savremenom srpskom jeziku, turcizmi su prisutni, ali ne predstavljaju predmet normativističkih sporova, jer je proces njihovog preuzimanja završen.
Smatra se da je u upotrebi oko 3000 turcizama, a neki od najčešćih su: čak, sat, barem, boja, para, kafa, kutija, džep, komšija, kapija, šećer, kula, duvan, hajde, bašta, rakija, zanat, bakar, mana, torba.